У Републици Српској евидентирано је присуство шимшировог пламенац, нове штеточине  на украсном  биљу. Шимширов пламенац (Cydalima perspectalis) је врста лептира из породице Crambidae, поријеклом  из Азије. У Европу је унесен, највјероватније, садним материјалом. Ради се о страној инвазионој врсти која напада шимшир (Buxus sempervirens) и друге врсте овог рода. Штете може проузроковати и на јапанској курики (Evonymus japonica) и неким врстама из рода божиковина  (Ilex).  На новом станишту се шири врло брзо. Има негативан еколошки и економски утицај на нове домаћине и екосистеме.

Шимширов пламенац се шири активним летом лептира али најчешће се преноси садним материјалом. Јаја, гусјенице и кукуљице се тешко откривају међу лишћем. Младе гусјенице ждеру горњу старну лишћа. Како гусјенице расту захтјеви за храном су већи и почињу да ждеру лишће, младе избојке и кору. Посљедице се огледају у нарушеном естетском изгледу, потпуном губитку лишћа и у финишу умирање младих биљака.
Штете се доста касно примјете, јер се  младе гусјенице задржавају у унутрашњости биљака. Видљиве су тек када дођу до вањских дијелова а тада је већ касно јер је губитак листа готово потпун. Штеточина се може лако препознати по свиленкастим запрецима и нитима односно паучини на шимширу. Код јаког напада њима је прекривена цијела биљка.
 Ради утврђивања присуства штеточине на биљкама неопходно је извршити контролу биљака размицањем грана и прегледом унутрашњости  да би се прве штете откриле на вријеме и да би сузбијање штеточине било ефикасно.
Штеточина се може сузбити еколошки прихватљивим метода: механичким путем и третирање гусјеница препаратима на бази Bacillus thuringiensis  и  хемијским методама.
Штеточина презимљује у стадијуму гусјенице у кокону који је смјештен између два листића и омотан паучинастим нитима. Коконе у току мировања односно у зимском периоду треба механички скидати и спаљивати како би се спријечио развој нове генерације  у прољеће. Ако се нападнута биљка орезује орезани биљни материјал обавезно се мора спалити.
У току прољећа и љета када се примијете гусјенице појединачни грмови се могу протрести, гусјенице ће пасти на земљу, покупити их са земље и спалити. Посебну пажњу обратити на унутрашњост грма гдје су гусјенице добро скривене и тешко видљиве.
Грмови су могу прати чистом водом с пумпама високог притиска. Вода ће спрати гусјенице на земљу тада их треба покупити и механички уништити. Треба напоменути да се овом методом спирају и корисни инсекти.
Рана контрола, посебно у прољеће, и редовна контрола биљака шимшира и уклањање гусјеница чим се примијете  је најдјелотворнија метода.

За више информација погледајте на  http://lat.rtrs.tv/av/pusti.php?id=61381   од 6.56 минута.