Није случајно да је Свјетски дан шума и први дан прољећа. У старом Риму 21. март је значио почетак нове године, а Келти су га славили као ускрснуће Сунца. То је био дан буђења, стварања и рађања природе.
Организација УН за храну и пољопривреду 1971. године, прогласила је 21. март Свјетским даном заштите шума како би подигла свијест о важности свих шума и стабала не само у шуми него и ван шуме, за корист садашњих и будућих генерација.

На Свјетски дан шума, сви треба да промовишемо еколошке вриједности шуме, њен значај за живот човјека и генерација које долазе. Свијест о значају шуме треба почети развијати код најмлађих становника да би у будућности могли успјешно могли да заштитимо природна богатсва.
Шумарство је значајна привредна грана у Републици Српској, па су самим тим и огромни притисци на природно богатсво. Природним богатством треба управљати на начин који промовише еколошки одговорно, друштвено корисно и економски одрживо газдовање шумама.
Много је проблема с којима се Јавно предузеће свакодневно сусреће у току редовних активности и извршавања планских задатака.
Проблеми везани за заштиту шума су: појава сушења шума чему су узрок климатске промјене, што за посљедицу има појаву градације штеточина и биљних болести; шумски пожари; посљедице поплава из 2014. године, и бесправне сјече.
Послови на заштити шума од бесправних сјеча и бесправног присвајања шума и шумског земљишта, од пожара, биљних болести, штетних инсеката и од штетног дјеловања дивљачи и стоке, заслужују посебну пажњу и траже сталну мобилност и одговорност у њиховом извршавању.