Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа (РЗЗКИПН) уз подршку девет партнерских организација већ пуну годину успјешно имплементира пројекат „Подршка in situ рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа – Панчићева оморика (Picea omorika)“. Тачно прије годину дана, када је пројекат и одобрен од стране швајцарске фондације „Franklinia“, најврједнија станишта Панчићеве оморике су била погођена јаким пожарима. Према досадашњим научним сазнањима Панчићка је „врста катастрофе“, што значи да успијева да опстане само на екстремним стаништима гдје другим, конкурентским врстама дрвећа понестаје снаге за обнову и развој. Иако је било страшно гледати како у пламену нестају предивна станишта оморике, надамо се да ће катаклизмични услови који су настали након пожара створити оптималне станишне предуслове за природну обнову Панчићеве оморике.

У два наврата крајем 2021. године пројектни тим, на челу са експертима Миланом Матаругом и Ђорђијем Милановићем, је обишао одабране састојине Панчићеве оморике и поставио 7 огледних плоха (по двије огледне плохе у околини Вишеграда на локалитетима Гостиља и Велики Столац; двије огледне плохе у околини Рогатице, локалитет Тесла; једна огледна плоха у НП „Тара“, Бајина Башта, на локалитету Тренице). Постављени инструменти имају циљ да мјере температуру и влажност земљишта и ваздуха. Поред тога при сваком теренском обиласку пребројано је и описано стање вегетације, стабала и подмлатка на огледним плохама, а све са циљем дугорочног праћења.

Крајем мјесеца јула 2022. године пројектни тим је обишао постојеће огледне плохе, преузео прикупљене податке и поставио додатне инструменте. Такође су постављене и три додатне огледне плохе у НП „Тара“, једна на локалитету Треница и двије на локалитету Студенац. Тиме је укупан број огледних плоха заокружен на десет, од чега је шест у Босни и Херцеговини (Република Српска) и четири у Републици Србији. 

Након прошлогодишњих пожара ове године је забиљежен знатно већи број сухих и оборених стабала, али је на појединим локалитетима такође забиљежен и подмладак Панчићеве оморике. 

Рад на терену су организовали водитељи пројекта, РЗЗКИПН (Ана Ћурић, Драган Ковачевић, Дарко Јованић), уз подршку експерата (Милан Матаруга, Ђорђије Милановић) и партнерске организације Центра за животну средину (Александра-Ања Драгомировић). Теренски рад не би био могућ без подршке партнерских предузећа и институција на чијем терену се налазе објекти истраживања: ЈПШ „Шуме Република Српске“ и НП „Тара“. Посебно се захваљујемо колегама који су пружили подршку у раду и на локалитетима који су ван њихових радних јединица: Рајко Никитовић, Мирослав Баранац (ШГ „Панос“ Вишеград“), Милош Мирковић (ШГ „Сјемећ“ Рогатица), Велимир Чанчар (ШГ „Маглић“ Фоча), те колеги Александру Ђурићу са сарадницима из НП „Тара“ за указано гостопримство приликом боравка у НП „Тара“.

У наредном периоду ћемо приступити обради прикупљених података, те кроз наредне двије године трајања пројекта наставити пратити и анализирати стање и радити на повезивању управљача станишта Панчићеве оморике, размјени знања и препорука за дугорочно одрживо управљање овом вриједном дрвенастом врстом.