С обзиром на објаве појединих медија,  а у вези са Саопштењем Јединствене удружене синдикалне организације у ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' а.д. Соколац, а поводом начина обрачуна најниже плате радницима прописане задњим Измјенама и допунама Закона о раду (''Службени гласник Републике Српске'', број: 91/21) и Одлуком Владе Републике Српске о најнижој плати у Републици Српској (''Службени гласник Републике Српске'', број:  1/22 и 45/22), обавјештавамо јавност да су тврдње Синдикалне организације нетачне, произвољне и неаргументоване.
У наведеном саопштењу се наводи, да у ЈПШ ''Шуме Републике Српске'' а.д. Соколац, ''око 3000 радника прима најнижу плату, која се на основу Измјена и допуна Закона о раду из јануара мјесеца ове године, а чије доношење је захтјевао Савез синдиката Републике Српске, увећава по основу минулог рада, прековременог и ноћног рада.''

Ове тврдње синдикалне организације су нетачне.
У саопштењу се наводи, да се најнижа плата, у складу са Законом о измјенама и допунама Закона о раду из јануара мјесеца ове године увећава по основу минулог рада, прековременог рада и ноћног рада, што је сасвим нетачно, јер Закон о раду (којим су обухваћене задње измјене и допуне из јануара мјесеца) у члану 128. став 3., предвиђа само увећање  најниже плате  по основу радног стажа.
Остала увећања плате се уопште не наводе код увећања најниже плате.

Законодавац користи појам ''најнижа плата'', а не појам ''најнижа основна плата''. Појам ''најнижа плата'' користи се и у Одлуци Владе Републике Српске о најнижој плати у Републици Српској.
Аутори наведеног саопштења уопште не праве разлику у појмовима ''плата'' и ''основна плата'' из чега и изводе погрешан закључак, шта све улази у најнижу плату.
Наиме, чланом 121. Закона о раду дефинисано је, шта чини плату радника, а то је основна плата и увећања плата прописаних Законом, Колективним уговором и уговором о раду, те порези на доходак и доприноси (бруто плата), а плата умањена за порез на доходак и доприносе је нето плата (основна плата плус увећања плате). Према томе, радник у материјалном смислу остварује право на плату која се састоји из основне плате и увећања плате.
Чланом 123. Закона о раду регулисано је шта чини основну плату радника и који су елементи за израчунавање основне плате (коефицијент сложености послова и цијена рада).
Чланом 124. Закона прописано је која су то увећања плате, а децидно су набројани радни стаж, радни учинак, отежани услови рада, прековремени рад, рад ноћу, рад празником и у дане када се по закону не ради, која улазе у плату.
Имајући у виду да Закон користи термин ''најнижа плата'', а не термин ''најнижа основна плата'', то значи, да у најнижу плату улазе и основна плата и увећања плате, како је то регулисано поменутим чланом 121. Закона о раду.
Изузетак од увећања плате која улазе у најнижу плату је увећање плате по основу радног стажа и законодавац је то јасно нагласио у члану 128. став 3., гдје је прецизирао, да се радни стаж обрачунава на најнижи плату, док се остала увећања уопште не помињу код најниже плате, јер су она већ урачуната у плату радника, како је то и регулисано у претходно наведеним законским одредбама.
У саопштењу се погрешно тумачи и одредба члана 128. Закона о раду којом је регулисано, када се исплаћује најнижа плата раднику. Овим чланом је прописано, да се најнижа плата исплаћује само када је износ плате радника, обрачунат у складу са овим законом, општим актом или уговором о раду испод износа најниже плате, обрачунате за пуно радно вријеме и просјечно остварене резултате радника у складу са актима послодавца.
Чланом 128. регулисано је када се исплаћује најнижа плата раднику. Наиме, ставом 1. и 2. овог члана је регулисано, да се најнижа плата исплаћује само када је износ плате радника, обрачунат у складу са овим законом, општим актом или уговором о раду, испод износа најниже плате, обрачунате за пуно радно вријеме и просјечно остварене резултате радника у складу са актима послодавца.
Значи овом законском одредбом је регулисано, ко има право на најнижу плату, а на то посебно указују ријечи ''Најнижа плата се исплаћује раднику само….'', што значи да радник који нема пуно радно вријеме и просјечно остварен учинак не може остварити право на најнижу плату него сразмјерно проведеном времену на раду и оствареном учинку.
Аутори саопштења потпуно погрешно тумаче ову одредбу и одговор Министарства сматрајући да она подразумјева у себи и право на прековремени рад и то наводе као позитиван одговор Министатрства на њихов упит. Министарство рада није дало прецизан одговор на упит синдикалне организације о прековременом раду, тако да је ово тумачење произвољно од стране аутора саопштења.
Тврдња да је на овај начин оштећено око 3000 радника је бесмислена. Са цијеном рада од 160 КМ, најнижа плату је потребно исплатити радницима који су распоређени на радним мјестима за која се тражи НК, ПК и дио КВ радника и тај број је око 350 радника.
Није нам позната намјера Јединствене удружене синдикалне организације овакво тенденциозно писање у смислу да се од стране послодавца крше законске одредбе и да се оне не примјењују, а из свега наведеног је видљиво, да то што се у саопштењу наводи, нигдје није прописано. Изводи се закључак да синдикална организација, уствари врши притисак на поступање послодавца на начин који није у складу са законом.
На крају истичемо, да руководство Јавног предузећа ни у једном случају нема намјеру, да било чиме оштети права радника прописана законом и да у сваком тренутку настоји да досљедно примјењује законске одредбе, као и званична тумачења законодавних и других надлежних институција.

У вези са дијелом Саопштења које се односи на цијену рада, напомињемо да је Колективним уговором за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац који су потписали и Јединствена удружена синдикална организација у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац и Синдикат запослених ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, 25. новембра 2021. године,  у члану 67. дефинисано је да цијена рада зависи од остварених резултата пословања организационих дијелова, те услови и начин умањења или увећања цијене рада у том случају.