На Конференцији одржаној у Сокоцу, у просторијама Диркеције Јавног предузећа, представљен је Пројекат „SAVE - Очување јединствене биолошке разноликости у сливу Дрине“.
Циљ Пројекта је допринос очувању и промоцији биодиверзитета, нарочито угрожених ријетких врста у региону, заједничким развојним акцијама у области заштите природе.

ЈП „Национални парк Тара“ (Србија) у партнерству са ЈПШ“ Шуме Републике Српске“ (БиХ) реализоваће пројектне активности у трајању од  18 мјесеци, почев од 5. јула 2019. године до децембра 2020. године. Укупна вредност пројекта финансираног из предприступних фондова ЕУ је 165.197,07 евра.
У реализацију пројекта ће бити укључени Заводи за заштиту природе, научно-истраживачка заједница (биолошки и шумарски факултети и институти), школе, организације цивилног друштва, извршна власт и министарства надлежна за заштиту природе и животне средине.
Отварајући конференцију, в.д.директора Јавног предузећа Славен Гојковић рекао је да је познато  колики је значај очувања угрожених ријетких врста, посебно када говоримо о Панчићевој оморици,   те је  одговорност за њихово очување првенствено наша, али је и одговорност и друштва у цјелини. Управо то је основни задатак Пројекта - пронаћи начин да се кроз  реализацију пројекта укључе све релевантне институције, али и школе, организације цивилног друштва, извршна власт и други.
Директор ЈП „Национални парк Тара“ Драгић Караклић истакао је да се сви заједно  ангажују на заштити шума, а посебно ријетких угрожених врста. Проблеми су исти и овај Пројекат треба да покаже свима нама како да сачувамо Панчићеву оморику, и на томе требамо радити у наредном периоду.
Идеја пројекта је да се у шест општина у сливу ријеке Дрине развије дугорочно партнерство и платформа за очување најугроженијих ендемских врста. Стварање еколошке мреже и партнерства, између већине репрезентативних институција на пољу заштите природе обе земаље, унапредиће механизме очувања биодиверзитета и управљања природним ресурсима како би се створили услови да се прије свега сачувају станишта Панчићеве оморике.
Ово ријетко четинарско дрво природно се може наћи само у средњем току ријеке Дрине који обухвата дијелове западне Србије и источне Босне и Херцеговине. Ова врста представља симбол биолошке разноликости читавог региона. Међутим, у посљедњим деценијама природно распрострањене и број јединки Панчићеве оморике константно опада, а неки од разлога су лоша регенерација и слаба компетитивност са другим врстама потпомогнута, све израженијим, климатским промјенама. Научници из региона су у својим радовима указали да оморика може нестати у наредних 50 година. Ова ситуација је алармантна и тражи од нас брзо реаговање и брзе акције, а обе земље имају глобалну одговорност да сачувају ову јединствену врсту. Пројекат ће обухватити 20 станишта Панчићеве оморике на подручју општина Бајина Башта, Сребреница, Милићи, Рогатица, Вишеград и Фоча које се налазе у сливу ријеке Дрине.
Пројекат реализује се у  оквиру IPA Програма прекограничне сарадње  Србија – Босна и Херцеговина 2014-2020, уз подршку Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије и Дирекције за европске интеграције Босне и Херцеговине. Тијело за уговарање и праћење реализације овог Пројекта је Министарство финансија, Сектор за уговарање и финансирање програма из средстава Европске уније (ЦФЦУ), Републике Србије.
У току конференције др Јелена Алексић из Института за молекуларну генетику и генетичка истраживања Београд презентовала је  Молекуларну генетичку студију Панчићеве оморике у Националном парку Тара, која је истакла да су управо генетичка истраживања неопходна да би омогућили да ова врста опстане у будућности. Проф. др Милан Матаруга, порфесор Шумарског факултета Бања Лука представио је Дендролошку и молекуларну генетичку студију Панчићеве оморике у БиХ, која ће обухватити дендрохронолошка истраживања Панчићеве оморике. Он се посебно захвалио предузећима која су аплицирала и добила  овај Пројекат од значаја за обе државе.
Конференцији су присуствовали и представници Министарства за европске интеграције Владе Републике Србије и  Мнистарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, као и предстваници Завода за заштиту животне средине из Републике Србије, Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Решублике Српске.