„Шуме и одржива производња и потрошња“  овогодишња је тема Међународног дана шума. Одрживо управљање шумама и њихово коришћење су кључни за борбу против климатских промјена и те доприносе просперитету и благостању садашњих и будућих генерација.  Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. март Међународним даном шума, како би  подигла свијест о значају свих врста шума и важности очувања шумских екосистема. Због своје природне и разнолике структуре, као и значајне природне регенерације, код нас шуме представљају кључни ресурс за даљи развој привреде и друштва.

Процјена је да 1,6 милијарди људи користи шуме за дио својих средстава за живот, као што су храна, склониште, енергија и приход. Милиони, укључујући људе у градовима, зависе од шумских ресурса због потребе за чистим ваздухом и чистом водом.

Шуме покривају једну трећину Земљине копнене масе, обављајући виталне функције широм свијета. Биолошки најразноврснији екосистеми на копну, шуме су станиште за више од 80% копнених врста животиња, биљака и инсеката.

Шуме доприносе равнотежи кисеоника, угљен диоксида у ваздуху, штите ријечна подручја и изворе вода и представљају биолошки најразноврсније екосистеме на копну. Шума дjелује и као баријера за поплавне воде, док дрвеће спрјечава ерозију тла, смањујући седимент који иде у ријеке и повећавајући апсорпцију воде у земљу. 

Међутим, оне су данас угрожене на глобалном нивоу због климатских промјена, пожара, промјена режима вода, штетних инсеката и других биљних болести, загађења ваздуха, тла и вода, као и због глобалног недовољно контролисаног процеса сјече шума. Према подацима УН-а, годишње нестаје 13 милиона хектара шума у свијету чиме се за 12-20% повећава емисија стакленичких гасова, чиме се убрзава настанак климатских промјена.

Треба посебно истаћи да су шумски пожари једна од највећих опасности за шуме, а чега смо свједоци у протекле двије деценије. Поред тога што  представљају опасност по живот човјека, иза себе остављају пустош и тло којем су потребне године да се опорави. У већини случајева  узрок пожара је човјек.

Управо због те чињенице, а када сви знамо колики је  значај и какве користи нам пружа шума и шумско земљиште, сваки појединац и цјелокупна друштвена заједница треба да преузму одговорност за одрживу производњу и потрошњу производа шума, те за  њихово очување.