Семинар на тему: „Системи газдовања високим шумама букве“ је одржан 30.05.2019. године у Рибнику у организацији Шумарског факултета из Бања Луке, ЈПШ „Шуме Републике Српске“ односно ШГ „Рибник“ и Удружења шумарских инжењера и техничара Републике Српске. Семинар је организован свијесни чињенице о значају цијеложивотног учења и потребе да се интензивира, и у мјери у којој је то могуће, обезбједи у континуитету обука кадрова шумарске оперативе за газдовање шумама Републике Српске. Семинару је присуствовало преко 90 учесника.

Семинар су својим присуством подржали преставници Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, Инспектората Републике Српске (Шумарска инспекција), Шумских газдинстава ЈПШ “Шуме Републике Српске“, Индустријских плантажа Бања Лука, Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци и Шумарског факултета Универзитета у Београду.
На семинару су донесени следећи закључци:
-    Реализација система газдовања у ужем смислу у чистим високим буковим шумама, приоритетно производне намјене, могућа је примјеном оплодних сјеча на великим и малим површинама у зависности од стања састојина и услова станишта.
-    За успјешну обнову примјеном оплодних сјеча потребно је извршити у оквиру просторног уређења одјељења јасно издвајање површина (скупина) на основу узгојних ситуација (склопљене састојине без подмлатка, разријеђене састојине без подмлатка или са недовољно подмлатка, подмлађене састојине са заосталим појединачним старим стаблима – сјемењацима и др.) односно потреба, са јасним дефинисањем узгојних циљева и одговарајућим узгојних мјера,  чиме би се омогућило интензивније газдовање.
-    У истом смислу поштујући принцип хомогености, уколико је то целисходно, у пракси је неопходно извршити издвајање састојина на основу: функције шума, бонитета станишта, поријекла састојине, врсте дрвећа, мјешовитости, структуре, склопа (густине), старости у једнодобним шумама, обновљености и здравственог стања. При овоме треба разумјети да су скупине својом суштином састојине у малом.
-    Реално дефинисање у просторном смислу (скупина или састојина) олакшава и чини реалнијим приказ и оцјену стања шума, реалност планова и реалну могућност контроле извршења. Засад је отворено питање кад и у ком плану ово радити у ШПО или изведбеним пројектима на годишњем нивоу.
-    Код израде планова газдовања за високе букове шуме потребно је утврдити структурни облик састојина (једнодобне или разнодобне).
o    Једнодобне зреле састојине – одредити опходњу и дужину општег подмладног раздобља и вршити оплодне сјече кроз припремни, оплодни (евентуалмо накнадни) и завршни сјек. У случају да се ради о великим површинама састојина потребно је у старости од 100 до 120 година почети и завршити обнављање (у оквиру дужине трајања једне класе старости 20 година). Ово истиче нужност утврђивања реалне старости при практичном уређивању једнодобних свих па и букових шума.
o    Разнодобне састојине – примјењивати скупнасти систем са провођењем одговарајућих узгојних захвата у зависности од узгојне ситуације. Опште подмладно раздобље треба бити знатно дуже и да траје 30 до 60 година.
-    Ради лакшег планирања и обезбеђивања континуитета у њему неопходно је нормативно одредити се према развојним фазама скупина или састојина, етапним узгојним циљевима у њима и приоритетним узгојним потребама. Континуитет је најлакше обезбједити правовременим  одабиром  и обиљежавањем стабала будућности (у овом случају у високим буковим шумама) то је најчешће између 40 и 55 године старости. Претходни принос прореда увијек ће бити усмјерен на његу издвојених и обиљежених стабала будућности што искључује субјективност у оцјени при прикупљању података, пробној дознаци и другим недоумицама идући из једног у други уређајни период.
-    У састојинама са доминацијом зрелих и презрелих стабала са развијеним подстојним спратом при дознаци доминира принцип завршног сјека оплодне сјече у циљу уклањања стабала доминантног спрата. У овом случају примјена скупинастог система газдовања је оправдана и могућа обично на већим површинама скупина.
-    Ради заштите подмлатка завршни сјек и извлачење дрвне масе посјечене овим сјеком по правилу треба извести у току зиме, када је подмладак заштићен снијегом.
-    Након извршене оплодне сјече потребно је извршити провјеру успјешности природне обнове утврђивањем бројности подмлатка по јединици површине и његове просторне заступљености. У случају незадовољавајуће подмлађености извршити „комплетирање природне обнове“ сјетвом сјемена или садњом садница.
-    У разријеђеним састојинама, на закоровљеним површинама, извршити одговарајућу припрему површина као помоћну мјеру природној обнови.
-    За успјешну примјену оплодних сјеча, динамично посматрано, потребна је евиденција (шумарске хронике) и праћење фенолошких фаза и биоеколошких особина букве за различите станишне услове уз обавезно праћење година пуног и обилног урода сјемена односно плодоношења.
-    У састојинама у којима се газдовало пребирно у неколико уређајних периода могућа је примјена групимично-оплодних сјеча на малим површинама са карактеристикама фемелшлага (посебно побољшани швајцарски фемелшлаг). Увођењем овог система газдовања побољшала би се биолошка стабилност шума и постили већи економски ефекти.
-    Јачине захвата у презрелим састојинама букве углавном су знатно веће од просјечне јачине захвата за газдинску класу која је одређена према ШПО. Како се ради о завршном сијеку нема дилеме да он количински обухвата сву преосталу запремину материнске састојине. Са аспекта сигурности -„мање штете“, а зависно од тога у којој је развојној фази подстојни спрат, дио инвентара материнске састојине се може остављати у њој. Због унапређења стања шума са аспекта производности, економских ефеката и коришћења потенцијала станишта такви захвати требају бити императив при реализацији система газдовања шумама али у јасно научно и стручно дефинисаним оквирима. Економски и еколошки је лако доказиво на минималној површини шта значи кашњење и одлагање завршетка оплодне сјече у односу на презрелост, квалитет, застарченост подмлатка, потенцијалне или реалне штете на њему усљед кашњења завршног сјека. Административна рјешења не треба да буду препрека и заштита конзервативним застарјелим концепцијама газдовања. Напротив, она треба да истовремено омогуће јачање биолошке стабилности шуме и повећање рентабилност производње.
-    С обзиром на досадашњу праксу цјелисходно би било поставити стационарне огледне површине прије уласка у процес реализације планова у циљу пробне дознаке на којима би се практично тестирала одговарајућа ријешења узгојног карактера, а посебно у односу на састојине у којима је извршено подмлађивање а завршни сијек касни. Ове површине и предложена пракса имају карактер нужног стручног свакогодишњег тренинга и свакако не могу бити штетни и знатније утицати на трошкове пословања него напротив могу допринијети унапрјеђењу производње. Што је кашњење узгојних интервенција израженијe, операционалност узгојних циљева је неизвјеснија.
-    При изради планова газдовања потребно је са уређивачког аспекта методолошки јасно разликовати уређивање које се односи на разнодобне састојине и структурно једнодобне, при чему су потребне додатне информације за квалитетну израду планова (нпр. бонитет на састојинском нивоу, старост састојина, просторна подјела шума примјерена интензивним системима газдовања, дужина опходње, дугорочни и краткоточни циљеви газдовања, динамика радова оријентациони пречник сјечиве зрелости и др.).
-    При изради пројеката за извођење шумскоузгојних радова, на основу конкретног састојинског стања, потребно је  јасно дефинисати мјере са узгојног аспекта: шта радити, гдје радити, како радити, када радити, на коликој површини). То подразумјева примјену савремених техничких средстава и програма (GPS и GIS), за картографску представу.
-    Цјелисходно је урадити стручна упутства за газдовање високим буковим шумама у циљу унапређења израде пројеката за извођење радова.
-    Сачинити GIS базу за мониторинг газдовања буковим шумама.
-    Специјализовати стручњаке за дознаку по категоријама шума (високе букове шуме, високе храстове шуме, мјешовите шуме букве и јеле, изданачке шуме и др.).
Семинари оваквог типа, са јасно дефинисаном проблематиком из праксе газдовања различитим типовима шума, обавезујуће је да се редовно сваке године одржавају с обзиром на иницијативе и све више истакнут значај образовања у шумарству на глобалном и регионалном нивоу.