Етерична уља у задњих пар година добијају све више на значају. Из тих разлога је и настала сама идеја о производњи етеричних уља четинара. Средства за имплементацију пројекта су дјелом обезбјеђена из средстава посебних намјена за шуме Министарства пољоприведе, водопривреде и шумарства РС, остатак средствима Јавног предузећа шумарства и „Центра за сјеменско-расадничку производњу“Добој. Почетна улагања су се односила на набавку дестилатора, пратећу опрему и ситне алате који су неопходни за почетак производње.

Имплементација пројекта је започела током мјесеца јула на локацији шумског газдинства „Романија“ Соколац. Прва фаза монтаже је успјешно завршена током мјесеца септембра.  У сарадњи са шумским газдинством је одрађена прва тестна дестилација са јелом, гдје је хемијском анализом утврђено да је добијено етерично уље изузетног квалитета, као и да је принос уља задовољавајући.

Такође су рађене дестилације са бијелом бором, смрчом и бобицама клеке. Сва добијена уља су изузетног квалитета, те урађене дестилације представљају добру основу за планирање произдодње за сљедећу сезону дестилација.

За почетак да се упознамо са својствима етеричних уља. Етерична уља имају посебан статус међу биљним екстрактима, највјеројатније због својих мирисних особина, цијене и чињенице да су одувијек била "краљевски" екстракти биљака - из врло великих количина биљног материјала настаје тек мала количина етеричног уља. Понекад је довољно "само" стотињак килограма биљног материјала за добиjaње килограма етеричног уља.

Будући да наши простори посједују изузетно богату флору, требало би размотрити могућност интензивне производње етеричног уља четинара. Од сировина за добијање етеричног уља погодним се сматрају: -свјеже дрвно зеленило јеле ( род: Аbies ); -дрвно зеленило смрче ( род: Picea ); -дрвно зеленило бора ( род: Pinus ); -плодови клеке ( род: Juniperus ); -дрвно зеленило дуглазије ( род: Pseudosuga ). Ови четинари представљају сировинску основу која би се могла искористити за индустријску производњу етеричних уља. Код нас се у шумарству за сада користе само стабло и крупна грањевина. Ситна грањевина и иглице као нус производ у експлоатацији остају у шуми, а то је управо сировина за добијање етеричног уља. Из праксе је познато да код дрвета средњег узраста крошња заузима дио надземног дрвета, од којег се за добијање етеричног уља могу користити сљедећи дијелови крошње: иглице, шишарке, изданци, гранчице пречника 1цм, гранчице пречника 1-4 цм. То износи 57% масе крошње дрвета која се може искористити за добијање етеричног уља. При томе треба имати у виду да маса крошње дрвета четинара заузима 19-21% укупне масе надземног дијела. Управо у овој неискориштеној маси дрвета се види неискориштени потенцијал од кога се може добити

изузетно квалитетан и љековит производ тражен како на домаћем тако и страном тржишту. 

Приказ масе нус производа четинара која остаје неискориштена у шуми

Табела 1. Приказ биомасе четинара који остаје у шуми

Приказ лабораторијских истраживања садржаја етеричних уља:

Табела 2. Приказ лабораторијских истраживања садржаја етеричних уља:

Дугорочни циљ пројекта:

Допринос већој искористивости шумских нус производа

Доприносу остварењу дугорочног циља се прилази са стајалишта да је управо прерада нус производа у шумама доприноси повећању вриједности свеукупог производа шума ( поред трупаца, постоји широк спектар производа који се могу понудити на тржишту у свјежем или прерађеном стању). Реализацијом пројекта подиће се свијест о савјесном управљању шума и шумским нус производима али и економичној и рентабилној производњи и преради иглица, шишарки, ситне грањевине и других дијелова биљне масе четинара.

Разноврсна примјена етеричних уља

Етерична уља се хиљадама година користе у медицинске и козметичке сврхе. Ова уља су смјеса испарљивих хемијских спојева ситне молекуларне грађе а која се лако апсорбују кроз кожу и плућа. Први контакт са етеричним уљем је мирис који дјелује подсвјесно. Удисањем мириса стимулирају се мирисни рецептори који проводе импулс према мозгу (инхалација). Осим што дјелују посредством чула мириса, етерична уља могу дјеловати и путем крвотока. Употребљавају се у фитотерапији и аромотерапији као средства лијечења, затим у превенцији болести и чувању здравља. Етерична уља се могу употребљавати у козметици у процесу добијања мириса, крема, сапуна, мирисних свијећа, затим у прехрамбеној индустрији, фармацеутској индустрији, итд.

„Центар за сјеменско-расадничку производњу“
Николе Пашића 41, Добој    

Самостални референт за пројектовање:                                           
Дијана Лазић,
дипл.инж.пољопривреде за аграрну економију и рурални развој