У вези са најавама штрајкова представника синдикалних организација које дјелују у оквиру ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, желимо да информишемо јавност о сљедећем:
Састанци са представницима обе синдикалне организације одржани су почетком и средином овог мјесеца, на којима су изнесени захтјеви за измјеном коефицијената и повећањем цијене рада. Усаглашено је да је неопходно извршити повећање плата и договорено да се прије тога морају осигурати додатна средства за исто повећањем цијена шумских дрвних сортимената, те да се након тога одржи поново састанак представника синдикалних организација и Управе Јавног предузећа. Ради претходно наведеног, најаве штрајкова представника синдикалних организација могу се тумачити као притисак, али није јасно у које сврхе, јер нико није рекао да неће бити повећања плата запосленима у Јавном предузећу.
Да би се извршило повећање цијене рада на тада тражени износ од 160 КМ Јавном предузећу потребно је додатних око 12.400.000,00 КМ на годишњем нивоу. Тренутни износ за плате запослених је 82.891.334,16 КМ без топлог оброка, регреса и других давања. Ако се у обзир узме чињеница да је планирана добит за 2022. годину, у износу од 5,5 милиона КМ, јасно је да ће Предузеће без додатних средстава пословати са губитком. Ово наводимо из разлога што је Колективним уговором за запослене у ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, који су потписали представници обе синдиклане организације, дефинисано да се цијена рада смањује до 20 % уколико дође до губитка у пословању, а то значи да се смањују плате радницима.
Један од проблема је што се, због раста цијена на тржишту свих енергената, не могу смањити расходи Предузећа, него је једини начин повећање прихода. Како се по основу продаје шумских дрвних сортимената остварује више од 90 % прихода Јавног предузећа, кориговање цијена истих је у овом моменту једино рјешење да би имали средства за повећање цијене рада, а самим тим и плата запослених.
Такође, како би могли остваривати приходе од продаје шдс, мора се неометано одвијати процес производње истих, а у вези са тим и извођачи услуга радова у шумарству су тражили повећање цијена њихових услуга.
У мају мјесецу покренута је иницијатива за повећање цијена шумских сортимената, те очекујемо сагласност Владе Републике Српске у вези са истим.
Нетачна је и тврдња да су плате повећане само за 10 КМ. Наиме, 01. јануара 2022. године, цијена рада је повећана са 130 КМ на 140 КМ, што је у просјеку од 40 до 150 КМ или више по запосленом, у зависности од коефицијента радног мјеста.
Напомињемо и то да већ сада неки од организационих дијелова имају цијену рада од 150 КМ, али из разлога што имају остварене планове пословања и исту су планирали производно-финансијским плановима за ову годину.
На крају, истичемо да нико, али апсолутно нико у Јавном предузећу није против повећања плата, нити је било ко рекао да истог неће бити, те је и договорено да се прво обезбједе додатна средства, а то је, сходно захтјевима представника синдикалних организација износ cca 12.400.000, 00 КМ, како би исплатили увећане плате на годишњем нивоу.
У објекту Шумарске куће „Огњиште“ на Јахорини, данас је одржан семинар „Смјернице за Стратегију развоја шумарства Републике Српске 2022 – 2032“.
Семинар је организован у сарадњи Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Шумарског факултета у Бањој Луци и ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац. Тема истог је било дефинисање циљева и приоритета у сектору шумарства за период од десет година, те које су то мјере које ће бити потребно предузети, посебно са аспекта изазова који нас чекају у наредном периоду.
На локалитету Споменика природе „Врела Сане“ у организацији Јавног предузећа, ШГ „Лисина“ Мркоњић Град и ШГ „Рибник“ Рибник, те у сарадњи са Центром за посјетиоце „Горња Пецка“ низом ативности обиљежен je 21. март Међународни дан шума и 22. март Свјетски дан вода.
Том приликом радници шумских газдинстава „Лисине“ и Рибник“ обавили су чишћење двије стазе, како би приступ Споменику природе био олакшан. Заједно са ученицима Гимназије из Мркоњић Града радници Центра за сјеменско-расадничку производњу.
Такође, присутни су имали прилику да се на терену виде резултати двогодишњег пројекта у оквиру којег су изграђени мостови и потребна инфраструктура, те покренута иницијатива за заштиту Врела Сане. Као резултат претходно наведеног, потписан је протокол између шумских газдинстава „Лисина“ и „Рибник“ у „Центру за посјетиоце Пецка“
Под покровитељством начелника општине Мркоњић Град уприличена је церемонија поводом завршетка Пројекта „Зелена дестинација у долини горњег тока Сане и Пливе“, а у завршном дијелу организован је ручак којим су представљени специјалитети овог краја.
Као и претходних година, представници Шумске управе „Модрича“ обиљежили су 21. март Међународни дан шума подјелом садница грађанима. Овом приликом подијељено је 800 садница Дуглазије и Бијелог бора, а циљ је на симболичан начин указати на значај и потребу очувања шума, те да сваки појединац може дати свој допринос томе.
Обиљежавање Међународног дана шума организовано је у склопу манифестације „Модричко прољеће“.
Поводом обиљежавања 21. марта Међунардоног дана шума и Свјетског дана дјеце са Дауновим синдромом, радници Шумске управе „Прњавор“ заједно са корисицима Дневног центра „Невен“ и дјецом предшколских установа из Прњавора, засадили су 25 садница липе, у улици Вука Караџића.
Ова акција је организована у сарадњи са ШУ „Прњавор“ Прњавор, Дневног центра „Невен“ и предшколских установа са подручја општине Прњавор, те уз подршку начелника општине и начелника одјељења за стамбено-комуналне послове.
„Шуме и одржива производња и потрошња“ овогодишња је тема Међународног дана шума. Одрживо управљање шумама и њихово коришћење су кључни за борбу против климатских промјена и те доприносе просперитету и благостању садашњих и будућих генерација. Генерална скупштина Уједињених нација прогласила је 21. март Међународним даном шума, како би подигла свијест о значају свих врста шума и важности очувања шумских екосистема. Због своје природне и разнолике структуре, као и значајне природне регенерације, код нас шуме представљају кључни ресурс за даљи развој привреде и друштва.
Процјена је да 1,6 милијарди људи користи шуме за дио својих средстава за живот, као што су храна, склониште, енергија и приход. Милиони, укључујући људе у градовима, зависе од шумских ресурса због потребе за чистим ваздухом и чистом водом.
Шуме покривају једну трећину Земљине копнене масе, обављајући виталне функције широм свијета. Биолошки најразноврснији екосистеми на копну, шуме су станиште за више од 80% копнених врста животиња, биљака и инсеката.
Шуме доприносе равнотежи кисеоника, угљен диоксида у ваздуху, штите ријечна подручја и изворе вода и представљају биолошки најразноврсније екосистеме на копну. Шума дjелује и као баријера за поплавне воде, док дрвеће спрјечава ерозију тла, смањујући седимент који иде у ријеке и повећавајући апсорпцију воде у земљу.
Међутим, оне су данас угрожене на глобалном нивоу због климатских промјена, пожара, промјена режима вода, штетних инсеката и других биљних болести, загађења ваздуха, тла и вода, као и због глобалног недовољно контролисаног процеса сјече шума. Према подацима УН-а, годишње нестаје 13 милиона хектара шума у свијету чиме се за 12-20% повећава емисија стакленичких гасова, чиме се убрзава настанак климатских промјена.
Треба посебно истаћи да су шумски пожари једна од највећих опасности за шуме, а чега смо свједоци у протекле двије деценије. Поред тога што представљају опасност по живот човјека, иза себе остављају пустош и тло којем су потребне године да се опорави. У већини случајева узрок пожара је човјек.
Управо због те чињенице, а када сви знамо колики је значај и какве користи нам пружа шума и шумско земљиште, сваки појединац и цјелокупна друштвена заједница треба да преузму одговорност за одрживу производњу и потрошњу производа шума, те за њихово очување.
Округли сто на тему „Свјетски дан шума“ и ове године биће одржан у организацији Академије наука и умјетности Републике Српске, Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарством за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске, ЈПШ Шуме Републике Српске и Шумарског факултета Универзитета у Бањој Луци.
Округли сто биће одржан 21. марта 2022. године, у Великој сали АНУРС-а, с почетком у 10.30 часова.
Програм рада можете преузети на доњем линку:
У уторак, 22. марта, на локалитету Споменика природе „Врела Сане“ у организацији Јавног предузећа, ШГ „Лисина“ Мркоњић Град и ШГ „Рибник“ Рибник, те у сарадњи са Центром за посјетиоце „Горња Пецка“ низом ативности биће обиљежен 21. март – Међународни дан шума. Планирани су радови на крчењу двије стазе, које ће обавити радници шумских газдинстава. Надаље, предвиђено је пошумљавање на једном локалитету које ће извршити ученици Гимназије из Мркоњић Града заједно са радницима Центра за сјеменско-расадничку производњу.
У оквиру обиљежавања, биће презентовани резултати двогодишњег пројекта у оквиру којег су изграђени мостови и потребна инфраструктура, те покренута иницијатива за заштиту Врела Сане. Планиране су и припремне активности на припреми меморандума о сарадњи између шумских газдинстава „Лисина“ и „Рибник“ у УГ „Горња Пецка“
Такође, биће уприличена и завршна церемонија поводом завршетка Пројекта „Зелена дестинација у долини горњег тока Сане и Пливе“, под покровитељством начелника општине Мркоњић Град.
Први састанак партнера окупљених око Пројекта „Подршка рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа Панчићева оморика – (Picea omorika(panč.) Purkinyne) одржан је 4. марта 2022. године, у Вишеграду. Састанку су присуствовали представници Републичког завода за заштиту културно-историјског и природоног насљеђа као водитеља Пројекта, ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, Шумарског факултета Бања Лука, НП „Дрина“, НП „Тара“, УГ „Цeнтар за животну средину“, „Арбор Магна“, „Еко Центар“ и Планинарски клуб „Тара“. Састанку су, поред представника партнера, присуствовали и представници Министарства поњопривреде, шумарства и водорпивреде и Монистарства просторног уређења, грађевинарства и екологије Републике Српске.
Из разлога што Панчићева оморика настањује разуђен простор са обе стране ријеке Дрине и налази се на подручју више административних јединица, потребно је повезати све управљаче локалитета које настањује, а са циљем заједничког дјеловања и рада на очувању ове ендемске врсте. На састанку су досадашња истраживања презентовали проф. др Милан Матаруга, Ђорђије Милановић и Ана Ћурић која је овом приликом представила пројектни задатак, резултате досадашњег рада на терену, те планове за наредни период, у којем ће бити настављена теренска истраживања. У току састанка посебно пажња је посвећена прошлогодишњим пожарима, који су значајно деградирали стање виталних састојина и стабала Панчићеве оморике, те је истакнуто да важан сегмент очувања јесте и превенција и заштита од пожара, као и правовремено реаговање у случају појаве истих.
Састанак су организовали Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа и „Центра за животну средину“, а домаћин је било ШГ „Панос“ Вишеград, Ловачки дом „Каменица“ који се и налази у непосредној близини станишта Панчићеве оморике.
Протоколи о испоруци огревног дрвета на одложено плаћање потписани су данас у Бањалуци између ЈПШ “Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац в.д. и Удружења пензионера Републике Српске, Борачке организације Републике Српске, Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске и предсједник Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске, уз сагласност Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарства рада и борачко-инвалидске заштите.
Протоколима је предвиђено да се члановима ових организација и удружења обезбједи испорука огревног дрвета у 2022. години, на одложено плаћање, у шест мјесечних рата. Такође, дефинисано је и да испорука буде исзвршена до краја трећег квартала.
Прецизне количине огревног дрвета и квалитет биће регулисане појединачним уговорима шумских газдинстава и организација и удружења. Испорука огревног дрвета ће се вршити по важећем Цјеновнику Јавног предузећа шумарства „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац у моменту закључења уговора.
У току 2021. године, по основу протокола, испоручено је 17.000 м3 за око 3.400 корисника, што чини 2,6% укупне реализације огревног дрвета у протеклој години.
Ради изношења нетачних и непровјерених информација и давања паушалних оцјена о пословању ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац, које су објављене у медијима, те због непостојања интересовања да се такве информације провјере, овим путем желимо да информишемо јавност о сљедећем:
ЈПШ „Шуме Републике Српске“ а.д. Соколац подржава рад свих контролних органа када су у питању контроле бесправних активности у шумарству и увијек је истима на располагању. Јавно предузеће никако не стоји иза појединаца који се баве незаконитим радњама било какве врсте. Свако ко има било какву информацију о нелегалним активностима у шумарству и у Јавном предузећу, има и могућност и да исто пријави.
Помињање предузећа којима се продаје роба мимо цијеновника Јавног предузећа, без тачних и конкретних података, је ништа друго него измишљотина. Наиме, Јавно предузеће врши продају шумских дрвних сортимената купцима на основу закључених уговора. Сви дрвни сортименти се продају по Цјеновнику на који сагласност даје Влада Републике Српске. Као што смо у Саопштењу од јуче навели, цијене сортимената су повећне половином прошле године, за 10,00 КМ/m3 (трупци четинара), те је крајем године, доносен нови Цјеновник шумских дрвних сортимената којим су повећане цијене свих шдс.
Годишњи приход Јавног предузећа износи око 200 милиона конвертибилних марака, те када се тај износ помножи са 15 година, долазимо до износа од три милијарде КМ, па се питамо да ли заиста неко може повјеровати да је нанесена штета у износу петнаестогодишњег прихода Јaвног предузећа, те да исто нико није могао открити?!
Јавно предузеће не може да дозволи да појединци, ради прикупљања јефтиних политичких поена, доводе у заблуду грађане Републике Српске на начин да износе нетачне и непровјерене информације о његовом раду.
Уколико постоји било каква информација или анализе о нерегуларностима, они који их посједују знају коме треба да се обрате.
Јавно предузеће ће, уколико се оваква пракса настави, бити приморано да тражи заштиту пред надлежним органима.