21.03 - 21. МАРТ – Свјетски дан шума

Значај шума, богатство и различитост врста које су у њима садржане најбоље одсликава податак да оне садрже преко 50% свјетског биодиверзитета. При томе није мањи ни допринос шума у хетерогености предјела, формирању земљишта, контроли поплава, ерозије земљишта, задржавању и пречишћавању вода, производњи кисеоника, и сл. 

По обиму и улози у животној средини, шуме имају велики значај. Оне су фактор стабилности климатских елемената и појава, те представљају стабилизатор климе са великим утицајем на цијелу сферу и стабилност свих екосистема. Шуме су главни регулатор односа кисеоника и угљен-диоксида у ваздуху и учествују у пречишћавању загађеног ваздуха.
Заштитна функција шума огледа се  и кроз спречавање ерозије, клизишта и забаривања земљишта, а нарочито у спречавању еолске ерозије. Шума је станиште бројним врстама биљака и животиња чији опстанак и развој у значајној мјери зависе од очувања шуме.
Шуме са својом производном, заштитном и рекреативном функцијом, представљају незамјењив природни ресурс. То су и бројним факторима угрожени екосистеми који су од изузетног значаја за очување биљног и животињског свијета и укупно стање животне средине.
Свјетски дан шума (21. март) установљен је како би се нагласила неопходност мудрог управљања шумама и њиховог одрживог коришћења, управо због њихове вишеструке значајне улоге за човјека, и за опстанак Планете у цјелини. Свјетски дан шума се више деценија обиљежава широм свијета. Обиљежавање Свјетског дана шума покренула је Генерална скупштина европске конфедерације пољопривреде још 1971. године, када је Организација UN за храну и пољопривреду – FAO, прихватила ову иницијативу, сматрајући да ће се тиме допринијети јачању увјерења најшире јавности о значају шума и њеној вриједности и улози за човјека – заштитној, производној и рекреативној.

Одрживо газдовање шумама подразумјева управљање и коришћење шума и шумског земљишта на такав начин и у таквом степену, да се очува биодиверзитет, а продуктивност, обнављање, виталност и потенцијал шума да буду на нивоу којим би се задовољиле одговарајуће еколошке, економске и социјалне потребе и данашње и будућих генерација како на локалном тако и на националном нивоу, а да се при томе не угрозе и оштете неки други екосистеми .
Стање шумског фонда Републике Српске, које се огледа у томе да се од укупне површине  од 1 011 217 ha знатан дио односи на површине подесне и неподесне за пошумљавање и газдовање, те изданачке шуме (44 %). Због претходно наведеног, намеће се обавеза свих, а посебно Предузећа, редовног пошумљавања подесних површина, те превођења изданачких шума у виши узгојни облик.
За Републику Српску шуме и поред горе наведених недостатака представљају један од најзначајанијих привредних ресурса који треба да подстиче привредни развој Републике,  обезбјеђује запошљавање и социјалну сигурност становништва и то нарочито у руралним срединама.
    
    Због свега што шуме пружају човјеку и заједници данас и свега онога што треба да пруже будућим генерацијама,  заштитимо наше шуме!